Kroz Dvorane Potpecke Pecine

Sedeci jedno popodne za kuhinjskim stolom, razmisljao sam koje mesto bih sledece mogao posetiti... Dal bi to mogla biti Italija, ili neko mesto u Svajcarskoj...toliko lepih destinacija koje sam mogao videti na slikama po internetu... Medjutim kako sam i dalje u poziciji studenta i bez redovnih primanja, nisam sebi mogao priustiti neka 'luksuznija' mesta, pa sam gledao da budem ekonomican, i za manje pare obidjem nesto cool i pisem o nekom mestu na zanimljiv nacin, tako da neko ko bude citao ovaj tekst, dobije i sam zelju da poseti to mesto... Napolju je padala kisa i bilo neko tmurno vreme, posmatrajuci tu scenu dosao na ideju... Zasto ne bih posetio pecinu koja se nalazi na periferiji grada... Istrazio bih je i napisao, nadam se, zanimlijv tekst, a vrv da je malo ko bio tamo, a od ljudi koji nisu iz Srbije, vrv malo ko i cuo za njeno postojanje...

Potpecka pecina nalazi se u podnozju sela Potpece, u blizini grada Uzica, na obali Velike Morave. Pecina je u blizini autoputa, ali ipak skrivena od pogleda. Jedna je od pet pecina u Srbiji koja predstavlja turisticko mesto.

Ulaz u pecinu spada u jedne od najvise na Balkanu, preko 50 metara visok, 12 metara sirok u dnu i 22 metara sirok prvi vrhu. Pecina se sastoji iz dva nivoa - gornje i donje pecine.

Istrazeni deo pecine, koji je dugacak 8km, pun je mnostvom razlicitih prolaza i dvorana, ali za turiste je dostupno 555m. Stepenice koje vode do ulaza u pecinu broje 700 koraka. Interesanta je stvar da pecina nema ime. Ime je nastalo od sela Potpece, koje je opet dobilo naziv po pecini jer se nalazi ispod nje. Temperatura je relativno jednaka tokom godine, i iznosi 9 stepeni.

Pogled na ulaz u pecinu

Inace, ulaz u pecinu jer u obliku velikog slova 'U', samo obrnuto, pa zato kazu da ima oblik potkovice i primetan je sa velike daljine u obliku ogromne rupe iz koje imate utisak kao da izbija tama... i sto se vise priblizavate pecini, to u odnosu na rupu postajete sve sitniji izgleda kao neko veliko cudoviste koje ce vas progutati, jos ako uz to dodamo neki prohladan vazduh kako se priblizavamo pecini, pocnete da osecate jezu po telu. Ako posmatramo u odnosu na sliku iznad, krece se ka zelenom mostu levo, i pocinje da se penje uz stepenice... Kada se nadjete negde na sredini stepenica, dobijete ovakav pogled...

Kako nastavljate stepenicama, dolazite do kapije, koja predstavlja vrstu ulaza... vodic je zatvara i onda ste, jelte, u pecini... prolazite kroz jedan vrlo uzak prolaz, prakticno se krecete kroz stenu i dolazite u prvu dvoranu... pa ne bas tipicnu jer je sa jedne strane otvorena i predstavlja kao recimo predstoblje pecine...

Nastavimo li jos napred, sa desne strane mozemo da vidimo mnostvo ukrasnim skluptura koje su ljudi praviti pre vise hiljada godina... ima jako lepih komada.

Sa ovog mesta, pogled sa desne strane, otvor pecine iznutra...

Sa istih stepenica, dolazimo do pogleda koji predstavlja, pored tako visokog prilaza, jednu od najpoznatijih cinjenica vezanih za ovu pecinu, a to je oblik otvora pecine koji podseca na praistorijskog Mamuta...

Iz ovog dela pecine, dalje se krece ka glavnom holu da bi dosli do Prolaza Nade. Kako ulazimo dublje u pecinu, osim sto postaje mracnije... pocinje da se oseca promena temperature, al je i dalje toplo. Prolaz pocinje da budi u vama onaj osecaj jeze koji pecine inace mogu da izazovu u coveku, put postaje vlazan, bare svuda naokolo, i pocinju da se primecuju prvi stalaktiti i pecinski nakit... Vodic nam pokazuje te neobicne oblike koje je majka priroda pravila hiljadama godina, kao i neke cinjenice vezane za istoriju pecine. Kako nastavljamo dalje, postaje jasno da ulazimo dublje u pecinu, temeperatura krece da pada, izvlacim iz torbe svoju duksericu.. Prolaz je veoma uzak, a stalaktiti i stalagniti ga cine jos uzim i dobijate osecaj kao da ste u celjustima nekog prastarog dinosaurusa, a ovi siljci predstavljaju njegove zube. Kako dolazimo do prvih vrata, vodic pali lampu i kaze nam kako je vazduh unutra cist, i kako je zdrav za pluca... tako da disite duboko, govori smejuci se i pri tome otvarajuci vrata. Kada smo prosli vrata, razlika je postala ocigledna... imate osecaj kao da se nalazite na kakvom planinskom vrhu jer je dosta hladnije, a iz hodnika i rupa osecate kako duva hladan vazduh. Mrak je, i osvetljene daje poseban pecat zidovima pecine... Idemo neko vreme, onda staje, i to ispred jedne od sijalica... bilo mi je interesantno jer me je pozom svoga tela podsetio na one negativce iz filmova.

Pogledajte levo... rece... zid. Pogledasmo levo i videsmo zid interesantnog reljefa... podsecao me na nesto ali nisam mogao razaznati...

Onda poce sa pricom... na ovom zidu, ako bolje pogledate... sa leve strane postoji glava zmaja, zato se ova dvorana zove Dvorana Zmajeva. Veruje se da je hiljadama godina ranije kroz otvore na zidu tekla voda koja je bila lekovita. Lekovita za zene koje nisu mogle roditi decu. Popile bi vodu sa izvora i mogle da rode dete. Medjutim s vremenom, iz nekog razloga, izvor je presusio, kako nije bilo vode, zmajevi su se pretvorili u kamen. Prica kaze da ako voda ikada ponovo potece, zmajevi bi mogli oziveti...

Kako nastavljamo dalje, pecinski nakit postaje lepsi spustajuci se sa plafona, izdizuci se sa zemlje... medju njima nizovi razlicitih oblika i velicina koji su nastajli tokom vremena. Mogu se primetiti oblici ptica, lica, osoba, cak i svakidasnjih stvari koje koristimo u zivotu, do oblika koji podsecaju na Snezanu i sedam patuljaka, cak imaju i dve zenske figure koje podsecaju na Mona Lizu i Moniku Beluci...

Sledece stajanje je bilo interesatno... pri povratku nazad nakon sto smo dosli do kraja staze, bar one koja je uredjena za posetioce, dosli smo do rupe koja je bila osvetljena crvenim svetlima, koja su joj dala pecat. Po obliku koji ima, podsetila me na neko gigantsko jaje iz kojeg je istrcala neka zivotinja, a ono je ostalo otvoreno i tako napusteno. Prica kaze da nekad davno (preko oko 150 godina), bilo ljudi u ovoj pecini, koji su pokusali naci svoje skliniste u vreme rata... Ljudi su ovu pecinu nacinili svojim domom i tu se osecali bezbednim od mogucnosti da budu zaskoceni ili ubijeni na spavanju... Kada bi ljudi umirali, njihovi bliznji sahranjivali bi ih u rupu... Bilo je malo cudno stajati pored mesta koje potencijalno predstavlja neciji grob... Izdigao sam se na prste da vidim ima li kostiju ili nekih drugih ostataka, medjutim, nistam primetio mnogo toga... Pa, verujmo prici... Nazvao sam ovo mesto 'Prastara grobnica'

Pecina je otvorena za turiste tokom letnje sezone... Obilazak traje nesto vise od 40ak minuta. Ako idete iz Beograda, mozete ici busom za Uzice, pa iz Uzice uzeti bus za Zlakusu... bus ide do stanice koja se nalazi pored autoputa, odatle sporednim putem nastavljate ka pecini...

Ako budete u prilici posetite pecinu jer je vredna vremena i paznje... I javite mi jesu li ti zmajevi dosli u zivot... ;)

MilloshZ